Poziv

U 12 sati tog dana u radnju je došao Robi i preuzeo posao,ja sam bila slobodna ići kući.Jedva sam dočekala priliku da se osamim i razmislim o budućim koracima.U prvi mah sam mislila da ga odmah pozovem i objasnim mu situaciju .Nazvala bih ga i kada bi se javio samo bih rekla „zdravo,ja sam tvoja nova gospodarica,odmah dođi kod mene.Ipak,pokolebala sam se u zadnji trenutak.Šta ako bi se na telefon javio neko drugi,ako je dao tuđi broj telefona ili se slučajon javi neko iz njegove porodice.Mogla bih sve da upropastim na početku bez ikakve koristi.Odlučila sam ipak da sačekam.Po mogučnosti da ga ja sutradan nazovem da dođe po popravljeni komp.Ako ikako bude moguće uredit ću da budem sama u radnji tako da na njemu izvedem svoj mali robotest.Nakon donešene odluke skinula sam se i okupala.

Unatoč tome što je radnja bila klimatizovana tog dana sam se dobro oznojila a i navlažila po intimnim dijelovima.Nakon tuširanja ne mogavši čekati pripremila sam odječu za sutradan.Odlučila sam da obučem svoje crne kožne čizme ,uske  tamnoplave hlače sa debljom prugom boje bijele kafe koja je lijepo isticala moje noge i stražnjicu.Gore sam odlučila da obučem oksford košulju crne boje koja se pripijala uz moje tijelo i prikladno isticala moje grudi .Kombinacija za koju sam mislila da je dovoljno ležerna ali i dovoljno sexy da moju planiranu lovinu izludi i pripremi za obradu.Pomislila sam da bi ova odječa mogla ponukati svakog muškarca da mi služi a od mog ciljanog muškarca koji več ima submisivne snove napravit će pravog pokornog roba.

Nakon što sam se pripremila prilegla sam na učenje.Taj dan nisam imala predavanja i odlučila sam da nigdje ne idem kako bih učila jer sam za sledeće dane planirala dosta obaveza sa mojim lovom na robove.Obukla sam laganu ljubičastu adidas trenerku i legla na krevet pomislivši kako bi bilo odlično da sada imam nekoga da mi izmasira noge.Nasmijala  sam se sama sebi i glasno rekla „uskoro“.

Priprema za učenje

Učila sam do kasno te sam i zaspala onako u trenerci i grudnjaku ,sreća jerm me je probudio hladan jutarnji vazduh koji je dolazio iz odškrinutog prozora.Brzo sam ustala,skinula se i na brzinu istuširala (da bih bila spremna za lov :) ) obukla svoje lovačko odjelo i krenula na posao.

Iako baš i nisam ažuran radnik ujutro sam došla prva na posao,otključala sam radnju i prvo potražila kompjuter mog budućeg roba.Stajao je na polici sa popravljenim kompjuterima .Pomislih dobro je nije ga podigao.Uzela sam broj telefona zapisan na kompu tako da spriječim da ga neko drugi slučajno ne nazove i nakon toga otključala izloge i pripremila kasu za novi dan.

Sami r je došao tačno u 8 sati,uvijek je bio tačan sa svojom kuštravom crnom  kosom i visinom od skoro dva metra bio je jedan od rijetkih muškaraca koji je odolijevao mojim čarima,ili barem nije javno pokazivao da ih je svijestan.Duhovit i vrijedan on je bio osoba koja je u stvari držala prodavnicu aktivnom večim dijelom dana.

Taj dan mi je ipak na ulasku uputio kompliment  rekavšiČ

„Natali danas si se baš useksala,mislim da će na prodaja dobro ići „nasmijavši se glasno svom komentaru.

Rekla sam muČ

„Bezobrazan si,sredila sam se baš za tebe,i umjesto da daješ blesave komentare bolje bi bilo da prioneš na posao“

Nadala sam se da i danas ima posla na terenu te da će me ostaviti samu u radnji ,što se i potvrdilo odmah .

„Došao sam samo da pokupim aklat i adresar,danas imam dva poslića da odradim u kućnim posjetama pa me neće biti barem do podneva“

Pokupio je svoje stvari sjeo u službenog golfa i nestao.Odmah sam zasjela na telefon i nazvala  mog budućeg roba.

„Dobar dan“

sa druge strani se javi muški glas

“Dobar dan Zvonko ovdije“

„Zovem iz prodavnice Piksel,u vezi tvog kompjutera gotov je i možeš doći po njega.Obratila sam mu se namjerno izbacivši persiranje iz govora(pa zaboga on je moj budući rob).

„Oh odlično upravo sam krenuo na posao pa ću usput svratiti.“

Sjajno ,pomislih doći će dok sam sama u radnji.

Došao je nekih petnast minuta nakon mog poziva obučen u odijelo što me je iznenadilo kao i njegovo samouvjereno držanje.Nisam postupila po uobičajenoj prodavačkoj proceduri dakle bez uobičajene ljubaznosti.Nakon njegovog pozdrava obratila sam mu se oštro i zapovjednički u namjeri da ga več sada iskušam i da potvrdim njegove robovske afinitete ili da izgubim mušteriju u prodavnici

„kompjuter ti je iza,popravljen od sveg nereda koji si načinio makon što platiš možeš ga nositi.

Pogledao me je pomalo začuđeno mojim obraćanjem i upitao

„U redu koliki je račun“

Tada sam namjerno ispustila olovku na pod a zatim ustala i stala ispred nje dodirujući je vrhovima svojih čizama.

„Podigni je,šta čekaš“Rekoh mu drsko.Računala sam sa utiskom koji će ostaviti moje crne visoke čizme ,usko pripijena košulja i hlaće u tamnoj nijansi na njega,i bila sam u pravu.Izgledao je iznenađeno ali je se bez pogovora povinovao mojoj naredbi sageo se i podiga bačenu olovku.Dok mi ju je dodavao izgledao je da bi tog trenutka moga svršiti.

To mi je bilo dovoljno,dokazala sam si da neće biti teškoća u njegovoj obradi.

„U redu ostavi 3000 dinara na stolu,uzmi kompjuter i možeš ići“.Okrenula sam se i pravila da uređujem nešto u izlogu.U isto vrijeme sam na ogledalu pratila njegovu reakciju.Gutao me je očima,pogled mu je gotovo minutu bio prikovan za moju stražnjicu i noge gledao me je svo vrijeme i dok je ostavljao novac za  popravku a nakon toga je uzeo kompjuter i oklijevajući izašao.Pomislila sam

Ovo će biti lakše nego sam mislila,nije se usudio obratiti mi se niti nakon što sam mu lupila duplo veću cijenu popravke od uobičajene a niti nakon za normalne uslove mog „bezobraznog“ponašanja.

Ta kratka scena me je iscrpila jer su od nje zavisili moji budući postupci.Moram priznati i da sam se uzbudila,mošda ne koliko moj budući rob ali osjećala sam se vlažnom i čula sam srce kako mi uzbuženo kuca dugo nakon njegovog odlaska.Jedva sam čekala završetak današnjeg poslovnog dana.Poslijepodne sam otišla na dva predavanja na fakultetu i u stan sam se vratila oko 18 sati.Na brzinu sam se istuširala što mi je nakon današnjih uzbuđenja bilo prijeko potrebno navukla sam donji dio trenerke i konačno pozvala mog budućeg roba.

Dobro več,ovdje Zvonko čula sam glas iz telefona.

Nakon par sekundi namjernog čekanja obratila sam mu se.

„Ovdje tvoja nova gospodarica robe.odmah dođi na ovu adresu ako si želiš dobro.Ukoliko ti je šta nejasno pozovi me na ovaj broj telefona,ukoliko se usudiš naravno.“

Spustila sam slušalicu i nasmijala se glasno.I to je obavljeno.Zategla sam mu omču oko vrata  sada samo moram čekati da li će se Zvonko pristojno dovuči ili presijeći uže. 

Pročitajte i

Potčinjavanje